Dobro isplanirajte pre podizanja voćnjaka! Greške koje učinite pri podizanju voćnjaka teško se mogu ispraviti, zato pre podizanja voćnjaka dobro planirajte!

Postavite sebi pitanja šta ćete sa plodovima koje dobijete iz svog voćnjaka.

Pažljivo izaberite mesto za podizanje voćnjaka. Kao idealna nadmorska visina za podizanje voćnjaka se navodi 400 do 500 metara. Za voćnjak se trebaju birati osunčani tereni, skriveni od direktnog udara vetra. Dobar pokazatelj izbora mesta je i blizina dugovečnih, a još rodnih voćnjaka.

Proverite o kom tipu zemljišta se radi. Voću uglavnom odgovaraju slabo kisela, dobro propusna zemljišta.

Dobro izaberite sortu voća koju ćete gajiti. Svaka voćna vrsta ima svoje specifičnosti. Kvalitet zemljišta, položaj, osunčanost terena, nagib terena i sl. - od svih ovih parametara zavisi da li će se voćne sadnice primiti i koliko prinos će dati.

Odlučite se za Rasadnik voćnih sadnica od koga ćete kupiti sadnice voća. Godinu dana unapred potpišite ugovor o proizvodnji sadnica voća. Dobra poslovna praksa je da se tom prilikom plati trećina krajnje cene. Ovo je dobro iz dva razloga. Voćar je sebi obezbedio vrhunske voćne sadnice, a rasadničar ima plasman za svoje voćne sadnice.

Odraditi hemijsku analizu zemljišta na kome ćete saditi voćne sadnice i izvršite meliorativno đubrenje. Nekoliko meseci pred sadnju voćnih sadnica potreno je uraditi hemijsku analizu zemljišta. Na osnovu nje, uz konsultacije sa stručnjacima, potrebno je uraditi i meliorativno đubrenje. Hemijska analiza trebalo bi da pokaže sadržaj, pre svega makro elemenata i kalcijum karbonata neophodnih za rast voćne sadnice. Pri meliorativnom đubrenju u zemljište se unose velike količine mineralnih i organskih đubriva, pošto bi voćne sadnice na tom mestu trebalo da ostanu od 15 do 50 godina. Ovo đubrenje trebalo bi da prati duboko oranje, sa podrivanjem, koje omogućava da se zemljište dobro rastrese i tako doprinese što lakšem rastu korena voćaka.

Obeležite mesta za sadnju sadnica voća. Tada je potrebno razmeriti parcelu, odrediti pravac redova, (najčešće pravac sever-jug) i obeležiti mesta za sadnju. Trebalo bi razmišljati i o odnosu glavne sorte i oprašivača. Razmeravanje se može uraditi i uz pomoć GPS-uređaja i softvera za projektovanje. Trebali biste obratiti pažnju i na rastojanje između krajnjih redova i granica parcele kako bi se nesmetano moglo prolaziti mehanizacijom.

Ogradite parcelu i na taj način je delimično zaštitite svoje sadnice od glodara.

Iskopjte jame za sadnju sadnica na obeleženim mestima

Pripremite voćne sadnice. Sadnice voća se pripremaju uoči sadnje. Na zdravim sadnicama se skraćuju osnovne žile.

Sada možete pristupiti samoj sadnji voćnih sadnica. Sadnicu ubacite u iskopanu rupu određenih dimenzija i nanesite zemlju. Zemlju lagano izgazite da bi se isbacio vazduh i uspostavio kontakt žila voćne sadnice i zemlje. Na vrh se dodaje NPK đubrivo i stajnjak i prekriju se rastresitom zemljom.