Sadnice Aronije

Aronija je dospela u Europu iz istočnog dela Severne Amerike. Aroniju kao hranu i lek su prvi počeli upotrebljavati severnoamerički Indijanci.

Sadnice Aronije spadaju u rod listopadnih žbunova sa bobicama. Otporna je na izuzetno niske temperature do – 45°C. Optimalna je količina padavina za gajenje aronije od 500 - 700 mm godišnje. Moguće je gajenje na siromašnim, peskovitim i vlažnijim zemljištima

Ona je veoma zdrava zato što sadrži visok sadržaj antocijana. Antocijani su pigmenti. Prema najnovijim istraživanjima aronija je dobra kod dijabetičara, povišenog holesterola, pa čak i kod osoba obolelih od raka. Dobra je za imunitet i čišćenje celokupnog organizma.

Sadnice Aronije cvetaju u kasno proleće, rano leto. Sadnice Aronije rađaju vrlo bogato. U punom rodu, jedan grm aronije daje do 12 kg plodova

Sadnice Drena

Dren (Cornus mas) pripada porodici drenova i raste u južnoj Evropi i jugozapadnoj Aziji. Drugi narodni nazivi drena su: bila svibovina, drenak, drenić, drenka, drenovina, drenj, drijen, drijenak, drinika, drin, drinovina, drnjulić, žuti drenak, kuroslipnik, rumeni dren, tvrdi drijen, crveni drijenak. Plod drena se naziva i: drenka, drenjka, drenjula, drenjina.

Dren je listopadni grm ili niže drvo, visine do 6 m, zaobljene i guste krošnje. Mlade grančice su zelenosmeđe boje i blago dlakave. Listovi su jajasti i stoje nasuprot dugim, izvučenim vrhovima. Cvetovi drena su žuti i pojavljuju se pre listanja, sabrani u štitaste cvasti. Dren cveta u februaru i martu.

Može da raste svuda, ali je najviše zastupljen na suvim, sunčanim i kamenitim stranama svetlih listopadnih šuma u zajednici s drugim grmljem i šibljem.

Sadnice Ogrozda

Ogrozd je vrsta voća iz roda ribizli (Ribes). Ogrozd je višegodišnja biljka. To je žbun srednjeg rasta koji počinje da rađa druge godine, a punu rodnost daje u periodu od 5 do 8 godine. U proseku živi oko 15 godina, ali može doživeti i 20.

Ogrozd je skromna voćna vrsta koja dobro podnosi nepovoljne uslove uzgoja. Prema niskim temperaturama je posebno otporan, te u vreme dubokog zimskog mirovanja izdrži temperature od minus 25 stepeni S, a promrzline nastaju tek na minus 35 stepeni S. Ipak, ne pogoduju mu nagla zahlađenja u vreme cvetanja jer to može prouzrokovati smanjenje prinosa, ali i uticati na formiranje sitnijih plodova koji mestimično otvrdnu, odnosno, odumru.

Sadnice Ribizle - ima uspravan žbun, dostiže do 2 m visine i može živeti i rađati 20 godina i duže. Razvija jak korenov sistem plitko ispod površine. Iz pupoljka na korenovom vratu izbijaju bujna stabla koja se prve godine ne granaju, a plod se razvija na kratkom rodnom izdanku koji izrasta iz jednogodišnjeg drveta. Plodovi sazrevaju 70-100 dana nakon cvetanja.

Ukusna i lekovita, ribizla, odnosno njeni sitni bobičasti i vrlo ukusni plodovi nalik grozdu, sazrevaju u julu. Najzastupljenija je crvena ribizla (Ribes rubrum), ali u velikoj meri koristi se i crna (Ribes nigrum). Obe rastu samoniklo, mada mogu i da se kultivišu.

Plodovi crvene ribizle su različitih oblika i dimenzija, počev od crveno do ružičastih do belih ili boje šampanjca. Crna ribizla (Ribes nigrum) se tradicionalno gaji za preradu u sok, ali i za dalju preradu kao sastojak alkoholnih napitaka ili želea. Ovi proizvodi su odličnog kvaliteta, i veoma dobro i svuda su prihvaćeni od strane potrošača.

Sadnice Borovnice

Kažu naši stari da je borovnica odličan lek protiv malokrvnosti. Zato su nas valjda i terali da pijemo sok od borovnice kada smo bili mali, što i mi danas u većini činimo svojoj deci. Pa zašto onda u svojim domovima ili ispred kuće ne biste imali te lekovite bobice?

Zahvaljujući sastojku antocianinu borovnica je najbogatiji izvor antioksidanasa među 40 različitih vrsta voća i povrća. Lišće borovnice je riznica minerala.

Borovnica (lat. Vaccinium myrtillus) je žbunasta biljka iz porodice vresova (Ericaceae). Naučni naziv je izveden od latinskih reči bacca = bobica i myrtus (deminutiv myrtillus) po sličnosti listova sa biljkom mirtom.

Žbunasta biljka visine do 50 cm sa gustim i tankim grančicama izrazito oštrih uglova i zelene, sjajne kore. Listovi su okruglasto jajasti, a na vrhu šiljati i bez dlaka, goli. Obod liske je fino testerasto usečen, a lisne drške su veoma kratke. Cvetovi su viseći na kratkim drškama i pojedinačni. Krunica loptasta zelenobele do zelenkastocrvene boje dužine 4-7 mm i izgrađena od 5 režnjića. Plod je sjajna bobica plavocrne boje i blago nakiselog ukusa, koja sazreva od jula do septembra. U njoj se nalazi veliki broj semena.

Sadnice Kivija

Kivi (lat. Actinidia deliciosa) je stablasta biljka iz porodice Actinidiaceae. Poreklom je iz Kine, gde je njen plod proglašen za nacionalno povrce. U zavisnosti od mesta na kojem raste može da dostigne visinu i do 9 m. U narodu je popularna po svom plodu, koji se najviše koriste u ishrani, mada je sve ćešća upotreba ploda kivija i u kozmetičkoj svrhi.

Kivi je veoma zdrava voćka bogata hranljivim sastojcima. Sadrži veliku količinu antioksidanasa, flavonoida i fitonutrijenata, a bogat je i biljnim vlaknima.

Kivi je bogat je vitaminom C, vitaminom E, a sadrži i kalcijum, hrom, bakar, gvožđe, magnezijum, kalijum i cink. Redovna konzumacija kivija može doneti sledeće koristi našem organizmu.

Sadnice Maline

Malina je višegodišnja listopadna biljka, žbunastog ili polužbunastog rasta, sa višegodišnjim korenom i sa jednogodišnjim i dugim dvogodišnjim izdancima koja pripada familiji ruže (Rosaceae), rodu Rubus i ima više podroda.

Ime idaeus potiče od imena planine Ida na Kritu. Postoji grčki mit prema kojem je Zevsu malina spasila život kad je bio dete jer ga je njegova majka sakrila iza žbunja maline zbog toga što ga je tadašnji vrhovni bog Kron, njegov otac, hteo da ubije. Rimljani su proširili gajenje malina po Evropi. U srednjem veku se malina počinje koristiti u medicinske svrhe i kao boja, a samo bogati ljudi su je mogli koristiti. U Severnoj Americi pre nego što su Evropljani došli, Indijanci su odavno koristili maline. U 18. veku širi se gajenje malina, jer nisu samo bogati mogli kupiti sadnice.

Do danas je poznato oko 195 vrsta malina. Rodi odmah posle sadnje, a punu rodnost dostiže u trećoj godini. Rodi jednom ili više puta godišnje. Živi u proseku 8-14 godina, a može dostići starost i do 20 godina. Raste u obliku žbuna visine i do 3,5 m.

Sadnice Kupine

Kupina se na našim prostorima oduvek gaji ili sakuplja. Sorte divljih kupina rastu na različitim mestima: u šumi, na pašnjacima, vrzinama... Tu se mogu naći plodovi divlje kupine u toku letnjih meseci i takvi plodovi su vrlo kvalitetni, zdravi a, naravno, mogu poslužiti kao izvor za pripremanje zimnice ili nekih drugih oblika hrane.

Kupina je višegodišnja listopadna polužbunasta biljka, koja ima višegodišnji korenov sistem i jednogodišnje ili dvogodišnje lastare, pripada familiji ruža (Rosaceae) i rodu Rubus.

Korenov sistem je vrlo razgranat, žiličast i dostiže dužinu do 1 metra. Izdanci (letorasti) zavisno od sorte tokom prve godine dostižu dužinu između 2 i 4 metra. U drugoj godini izdanci donose rod nakon čega se suše. U zavisnosti od sorte izdanci mogu da budu od mrkocrvene do tamnozelene boje, kao i sa brojnim tvrdim trnjem (bodljama), ređim i nežnijim trnjem i sorte sa izdancima bez trnja.

Sadnice Japanske Jabuke - Kaki Jabuke

Japanska jabuka ili Kaki Jabuka predstavlja veoma zanimljivo, ukusno i lekovito voće.

Kaki jabuka je najlepša u zimskim danima. Tada s njene stabiljke otpadne lišće, pa na golim granama ostanu narandžasti plodovi.
Odlikuje ga zlatno-žuta do narandžaste boje, glatka kora i karakterističan sladak ukus. Ovaj neobičan plod će nekoga podsećati na paradajz, ali kad ga presečete na pola, otkrićete da je ovo sočna voćka čije meso sadrži brojne lekovite sastojke.

Kaki je osetljiv na niske zimske temperature, izmrzava na temperaturama nižim od -15°C, pa ga treba saditi na okućnicama, blizu stambenih objekata koji se greju, čime se stvara zavetrina i blaga mikroklima.

Osim što obiluje vitaminom C, ova voćka ima i dosta biljnih vlakana pa pomaže i u snižavanju nivoa holesterola i u regulisanju varenja. Kaki jabuka ujedno oblikuje i fruktozom, pa se preporučuje i u ishrani onih osoba koje imaju povišen nivo šećera u krvi.
Istočna tradicionlna mediicna koristi upravo kaki jabuku kao pomoć u lečenju upale creva, hemoroida, bolesti želuca, bolesti jetre i žuči i još mnogo toga što je čini jako zdravom i popularnom. Takođe, kaki jabuka se koristi i kao priprodni laksativ a kaki jabuka je poznata i po svojim antibakterijskim i antibiotskim svojstvima.