Porodična gazdinstva u Italiji - Na upravo održanoj prvoj radionici u sklopu projekta "CAP for Us" (ZPP za nas) 50-ak registrovanih učesnika imalo je priliku da sazna nešto više o primerima dobre prakse italijanskih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava (PG) iz sektora voćarstva, povrtarstva, maslinarstva i vinogradarstva kao i modelima jačanja zadruga i proizvođačkih organizacija kroz Strateške planove sa naglaskom na inovacije. 

Kakvo je stanje poljoprivrede u toj zemlji, pobliže je pojasnio Paolo di Stefano, šef međunarodnih i evropskih poslova udruženja "Coldiretti". 

Prema njegovim rečima, italijanska poljoprivreda vredna je oko 80 milijardi evra samo u proizvodnji, a ako se pobroje svi sektori povezani sa poljoprivredom kao što je celokupni prehrambeno-prerađivački, ukupna vrednost je oko 540 milijardi evra što čini 25 odsto italijanskog BDP-a.

Što se tiče broja poslovnih subjekata, njih je, kaže di Stefano, 1,5 miliona. Od toga su oko 30 odsto poljoprivredna gazdinstva, a među njima je barem isto toliko odsto PG-ova. Ukupna korišćena površina u poljoprivredi iznosi 12,5 miliona hektara, a svako gazdinstvo u proseku koristi 12,5 hektara. 

Prvi po proizvodnji vina u svetu

Osvrnuo se i na njihove najznačajnije sektore, a to su vinogradarstvo i vinarstvo, maslinarstvo kao i uzgoj voća i povrća.

Što se tiče vinarstva, ova država je najveći proizvođač vina u svetu. Prošle godine proizveli su 51 milion hektolitara vina čija je proizvodna vrednost 11 milijardi evra. 

Italija je drugi najveći proizvođač maslinovog ulja.

"Prošle godine je 400.000 proizvođača proizvelo 366.000 tona, a među njima je 43 proizvoda sa zaštićenom oznakom kvaliteta i četiri proizvoda sa zaštićenom oznakom geografskog porekla, što govori o kvalitetu našeg maslinovog ulja“, naglasio je dodajući da su ponosni na čak 533 sorte maslina pa su po očuvanju bioraznovrsnosti jedinstveni u svetu.

"I u sektoru voća i povrća smo drugi proizvođač u Evropi s 21,7 miliona tona proizvedenog voća i povrća od kojih se izvozi u vrednosti od oko 3,7 milijardi evra“, objašnjava. 

Zaštitili 850 proizvoda

Takođe, ističe ovaj sagovornik, u Italiji je jako važna i ekološka poljoprivreda na koju otpada više od dva miliona hektara što predstavlja preko 15 odsto iskoristive poljoprivredne površine.

Važan podatak, koji je izneo u svom izlaganju je da čak 20 odsto poljoprivredne proizvodnje (ukupno 850 proizvoda) čine proizvodi sa oznakama kvaliteta i geografskog porekla.

Vrednost italijanskog izvoza je 45 milijardi evra, a 2020. izvozni bilans je konačno postao pozitivan. Međutim, lažni Made in Italy danas vredi 100 milijardi evra i 300.000 radnih mesta.

Coldiretti - najveće poljoprivredno udruženje

Uspešnost italijanske poljoprivrede ogleda se u njenom udruživanju i zadrugama. Di Stefano je u svom izlaganju predstavio prvu poljoprivrednu organizaciju u Italiji i jednu od najvažnijih u Evropi - Coldiretti.

Reč je, pojasnio je, o udruženju koje ima 1,6 miliona saradnika i predstavlja više od polovine poljoprivrednih gazdinstava u zemlji.

"Zastupamo sve vrste poljoprivrednika od onih malih pa sve do velikih preduzeća“, istakao je. 

Opisao je i model koji promovišu, a zasniva se na pet ključnih elemenata - multifunkcionalnost, poboljšanje položaja poljoprivrede u lancu hrane, primena inovacija, transparentnost prema potrošaču kao i pravednost u trgovanju. 

U Italiji se, dodao je, jedna od ključnih prekretnica u poljoprivredi desila pre dvadeset godina kada je 2001. usvojen zakon koji je proširio granice poljoprivredne delatnosti od jednostavnog uzgoja kultura i životinja, preko prerade do prodaje prehrambenih proizvoda na poljoprivrednom gazdinstvu i putem direktne prodaje na tržištu.

Svojim proizvođačima omogućili su i druge načine prodaje pa tako već duži niz godina opstaje "Campagna Amica" (Prijateljsko selo) - mreža tržnica i prodajnih mesta koja trenutno okuplja 7.000 poljoprivrednih gazdinstava. 

Takođe, napravljen je projekat koji je pokrenula fondacija "Filiera Italia", a koji spaja sve aktere uključene u promociju kvaliteta i posebnosti italijanskih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, od proizvođača do krajnjih potrošača, zajedno sa uslužnim delatnostima.

"Vidimo da naši građani razumeju vrednost poljoprivrede i njenih proizvoda koje kupuju svaki dan. Naravno da su edukacije i transparentnost ključ, a projekte radimo i po školama“, napomenuo je i dodao kako bi bilo dobro nastavu održavati direktno na gazdinstvima jer tako mladi najbolje uče, a što su predložili Vladi i nadležnim telima. 

Održivost i inovacije ključ uspeha

U Coldiretti-ju smatraju da bi sve ekonomski važne poljoprivredne delatnosti potrošačima morale da daju mogućnost prepoznavanja kvaliteta i prehrambene vrednosti proizvoda.

"Dakle, zalažemo se za obavezu označavanja porekla poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda i protivimo se sistemima ocenjivanja hranljivosti kao što je Nutri-Score koji odabir potrošača svode na banalnu odluku dovodeći ih u zabludu o pravim hranljivim vrednostima proizvoda“, napominje. 

Potrebno je, zaključuje, raditi na bilateralnim sporazumima, kao i na sporazumima na nivou WTO-a, ali pre svega treba se boriti za poljoprivrednike i protiv lažnih oznaka Made in.

Osim Coldiretti-ja, predstavljena je i druga po veličini u Italiji organizacija CIA-Agricoltori Italiani koja broji oko 900.000 proizvođača voća i povrća. Njena predstavnica Alessandra De Santis je kao najveće izazove u budućnosti vezala za održivost i klimatske promene istakla digitalizaciju i inovaciju. 

"Evropska komisija mora omogućiti da naši proizvođači budu konkuretni i na drugim tržištima“, poručila je De Santis. 

Primeri dobre prakse italijanskih PG-ova

U četiri video priloga predstavljeno je isto toliko primera uspešne poljoprivredne proizvodnje u Italiji. U voćarskom sektoru svoju ekološku proizvodnju maslina i gazdinstvo "Liberace" predstavila je mlada poljoprivrednica Benedeta iz pokrajine Brindisi. 

Zatim, preduzeće "Arrabito" sa Sicilije koje se bavi plasteničkim uzgojem paradajza kao i jedna od najvećih poljoprivrednih zadruga u Italiji La Guardiense koja se bavi vinogradarstvom i vinarstvom u pokrajini Benevento.

Poslednje, ali i ne najmanje važno je i poljoprivredno gazdinstvo ABIM iz regije Kampanije kao primer uspešne digitalizacije u povrtarstvu. 

Onlajn konferencija završila se interaktivnom radionicom učesnika u kojoj se raspravljalo o problemima u agraru.

Kao svojevrstan zaključak učesnici su istakli da je najvažniji faktor udruživanje, jer ćemo se bez zajedničkog nastupa na tržištu teško odupreti sve većoj konkurenciji. 

Dalje, za što veće korišćenje inovacija potrebno je osnivanje istraživačkih centara kao i umrežavanje korisnika radi boljeg protoka informacija, popularizovanje inovativnih rešenja kao i edukacija poljoprivrednika. 

Snažnije podržati inovacije u poljoprivredi

Donosioci odluka bi trebalo da snažnije podrže razvoj inovacija u poljoprivredi uključivanjem svih aktera lokalnog i regionalnog nivoa, otvaranjem logističko-distributivnih kao i uzgojno-reproduktivnih centara.

Od velikog je značaja i dostupnost informacija i novih saznanja kroz razmenu iskustava, kao i rada stručnjaka-savetodavaca na terenu koji bi svojim znanjem pomogli oko brže i bolje implementacije praksi održive proizvodnje. Kao jedan od osnovnih problema naveden je i pristup zemljištu, i potreba ukrupnjavanja usitnjenih površina, ali i prihvatljivijeg finansiranja za mlade. Spomenuti su organizovani nastupi na tržištu, smanjenje prekupaca koji uzimaju marže i manipulišu cenom te potreba jačanja poljoprivrednih gazdinstava kroz zadružne sisteme. 

"U Italiji se poljoprivreda bazira na PG-ima i u tome se treba ugledati na nju“, svojevrstan je zaključak prve radionice.

Istaknimo na kraju, da je cilj ovog projekta da se uklone negativne percepcije poljoprivredne politike EU-a od strane različitih aktera, da se poveća znanje o Zajedničkoj poljoprivrednoj politici i da se stvori sinergija između učesnika. 

Iako je prvobitno zamišljena kao studijsko putovanje poljoprivrednika i stručnjaka na odabrane evropske lokacije, pandemija je poremetila planove organizatora, pa je radionica održana online. Ali, najavljene su još tri radionice istoga tipa, na kojima će se raspravljati o iskustvima poljoprivrednika iz Slovenije, Austrije i Poljske. 

Izvor: agroklub.rs