Lozni Kalemovi su sastavni deo standardnog asortimana Rasadnika Tojkić.

Grožđe je plod zbog koga lozu i sadimo. Veličina zrna i boja ploda se razlikuju od vrste do vrste, a plod se može koristiti svež, sušen ili prerađen u voćne sokove ili alkohol. Najpoznatiji proizvod ploda vinove loze je vino.

Mi nudimo veliki broj različitih sorti loznih kalemova, a prema upotrebi smo ih podelili u dve grupe, vinske i stone sorte loznih kalemova.

• Vinske sorte loznih kalemova se koriste za dobijanje belog ili crnog vina.
• Stone sorte loznih kalemova služe za potrošnju u svežem stanju, ali i za preradu.

Plamenjača je svakako najopasnija bolest vinove loze. Lozni Kalemovi su joj izloženi skoro svake godine i može pričiniti velike štete vinogradu. Javlja se u maju mesecu i to kao uljane pege na lišću. Kada se raširi, list izumire i postaje taman po čemu je ova bolest i dobila ime. Razvoju bolesti pogoduje kišno vreme.

Najuspešniji način borbe protiv plamenjače je pravovremena primena preventivnih fungicida. Preventivno se mogu koristiti preparati na bazi bakra, Mankogal, Antracol Dithane, Captan, Merpan.

Pepelnica je u novije vreme jedna od najpasnijih bolesti loznih kalemova koja sve više uzima maha. U proleće se na listu javlja pepelasta prevlakan koju prouzrokuje gljiva, lišće se suši i uvija, mlade bobice se smežuraju i suše. Gljiva koja prouzrokuje bolest raznosi se vetrom i kišom.

Prvi fungicid koji je korišćen za suzbijanje pepelnice vinove loze je sumpor. Međutim kako sumpor deluje parama, on se ne sme koristiti kada je temperatura iznad 28C, jer može doći do fitotoksičnosti. Preparate na bazi sumpora treba koristiti preventivno.
Osim sumpornih preparata u zaštiti se koriste i sledeći preparati Karathane (dinokap), Systhane (miklobutanil), Stroby(krezoksi metil), Zato (trifloksistrobin), Tilt (propikonazol), Topas (penkonazol), Olymp (flusiazol), Folikur (tebukonazol).

Siva trulež grožđa se javlja kada je jesen kišna i vlažna. Prepoznaje se po okruglastim, tamnim pegama, u okviru kojih bobice trule.

Protiv ove bolesti primenjuju se agrotehničke i hemijske mere. Od agrotehničkih mera preporučuje se đubrenje manjom količinom azota, gajenje sorti na manje bujnim podlogama, uklanjanje listova radi boljeg provetravanja, pravilna zrela i zelena rezidba. Parazit prodire kroz rane pa treba sprečiti oštećenje grozdova. Što se tiče hemijskih mera, važno je blagovremeno obaviti tretiranje i to u najosetljivijum fazama za vinovu lozu: na početku zametanja bobica, kada se bobice počnu dodirivati, u fazi šarka i najkasnije 4 nedelje pred berbu. U našim uslovima dovoljna su dva tretiranja. Najefikasnija zaštita se postiže korišćenjem botriticida: tiofanat-metil (Kubik plus, Funomil), Switch, Signum, Konker (vinklozolin).

Fimopsis – crna pegavost se javlja onih godina kada se pogodi da je kišovito u trenutku otvaranja okaca. Usled vlage, dolazi do propadanja zimskih okaca, zbog čega se na čokotu ne razvija dovoljan broj listara. Usled toga dolazi do sušenja dela čokota ili celog čokota.

Suzbijanje crne pegavosti nije jednostavno. Mere suzbijanja treba da se sprovodu svake godine kombinacijom preventivnih mera (rezidba) i hemijskih mera (primena fungicida). Prilikom rezidbe potrebno je odstraniti sve obolele delove lastara, obavezno ih izneti iz vinograda i spaliti, jer su orezani delovi, ostavljeni u vinogradu izvor infekcije. Prskanja treba da se obavljaju zimi, posle rezidbe a pre kretanja pupoljaka, preparatima na bazi bakra.

Izumiranje vinove loze – ovo je jedno od najopasnijih oboljenja. Zahvata drvenasta tkiva. Ovaj parazit je poznat u svim delovima sveta gde se gaje lozni kalemovi. Jačina pojave ovog parazita zavisi od količine padavina.