Sadnice Četinara koje nudi Rasadnik Tojkić:

Sadnice Četinara (Pinophyta) su grupa golosemenica koja obuhvata oko 631 savremenu vrstu. Ime su dobili po igličastim asimilacionim organima – četinama, a koje karakteriše većinu vrsta. Asimilacioni organi nekih četinara mogu da budu kratki, kao kod tise (oko 1,5 cm) ili dugački i do 20–45 cm, kao kod dugoigličavog američkog bora (Pinus palustris). Neki četinari (kao što su tuja i čempres) umesto četina imaju asimilacione organe u obliku ljuspi. Četinari rastu uglavnom kao šumsko drveće, mada se neki javljaju i u formi niskog rastinja (žbunje). Uglavnom rastu na Severnoj Hemisferi u subarktičkoj zoni i zauzimaju ogromna prostranstva Skandinavije, Rusije i Kanade — tajge.

Cvet četinara je uvek jednopolan: muški grupisan u šišaričaste cvasti (mikrostrobile), a ženski u šišaričaste cvasti (makrostrobile) ili je pojedinačni (tisa, toreja, cefalotaksus). U muškim šišarkama obrazuju se polenova zrna. Ona su kod četinara prilagođena oprašivanju pomoću vetra ili životinja. U ženskim šišarkama formiraju se semeni zameci koji su goli, a po oplođenju daju seme u šišarici ili pojedinačno. Pojedinačno seme najčešće je u mesnatom omotaču – arilusu. Četinari mogu da budu jednodomi (obe vrste cvetova na istoj individui) i dvodomi (muški cvetovi na muškim individuama, ženski na ženskim). Za oplođenje četinara nije neophodna voda. Šišarice četinara mogu da budu različitog oblika (kupastog, valjkastog, loptastog), dimenzija (manje od 1 cm (Chamaecyparis pisifera) do 30 – 60 cm (Pinus lambertiana) i konzistencije (odrvenjene, kožaste, mesnate – bobičaste).

Sadnice četinara su po obliku krošnje, kao i boji i građi četina su veoma raznoliki što im daje i veliku dekorativnu vrednost. Nisu previše zahtevni za održavanje i negu što olakšava mogućnost njihove primene za dekoraciju. Velik izbor i raznovrsnost sadnice četinara omogućava nam da lako pronađemo odgovarajuće rešenje za ozelenjavanje najrazličitijih površina.

Pošto pripadaju istoj porodici (Pinaceae), nekada je teško međusobno razlikovati smrču, jelu i bor. Iako su deo iste porodice, pripadaju različitim rodovima. Smrča (smreka) pripada rodu Picea, jela pripada rodu Abies, dok bor pripada rodu Pinus.

Krošnja i stablo - Razlike

Smrča – Rod Picea obuhvata 35 vrsta i dostiže visinu 20-60 metara. Krošnja je piramidalnog oblika, a kora stabla je gruba i kako drvo stari javljaju se brazde.

Jela – Rod Abies sadrži oko 50 vrsta i može biti visine od 10-80 metara. Krošnja je u vidu piramide, a grane i listovi sakrivaju smolasto i glatko stablo.

Bor – Postoji između 105-125 vrsta roda Pinus, oni mogu biti od 3-80 metara visoki. Krošnja može biti otvorena i zaobljena, nekada podseća na lizalicu a može biti i trouglasta. Stablo je kod mladog drveća glatko ali kasnije kora postaje hrapava i izbrazdana.

[... Ceo Tekst]