Sadnja Leske - Prilikom podizanja zasada leske mora se voditi računa o dobrom izboru parcele, klimatskim uslovima, pripremi zemljišta, đubrenju, izboru sadnog materijala i sorti leske, obaveznom navodnjavanju ali i o razmamacima između sadnica i dubini sadnje.

U ovom tekstu govorićemo samo o razmacima i dubini sadnje leske, jer su jedan od najznačajnijih faktora od kojih zavisi uspešnost prinosa.

Razmaci treba da osiguraju trajno dobro osvetljenje celih žbunova. Oni zavise od bujnosti sorte, klimatskog mesta, plodnosti i vlažnosti zemljišta (tamo gde će se vršiti navodnjavanje najveći).

U praksi, prilikom sadnje leske, se uzimaju sledeći razmaci:

5×5 m – najmanji razmak
6×6 m – za bujnije sorte i vlažnije zemljište
7×7 m – za plantaže na jako plodnim zemljištima i u toploj primorskoj zoni koja će se navodnjavati

Sadnja leske u kvadrat se preporučuje iz dva razloga:

I u preiodu najveće širine žbunova leske sva periferija krošnji je dobro osvetljena.
Lešnici se lakše stresaju bilo mašinski ili ručno.
Lesku treba saditi u jesen i po sadnji zagrnuti. Jame se kopaju samo toliko duboke koliko je potrebno da se u njih smesti i na sve strane lako rasporede sve krupnije žile pošto se prikrate na 20 do 25 cm dužine. U kućnim vrtovima gde se zemljište ne ore traktorima jame treba da budu najmanje 150 cm široke i 40 cm dubike, pa unošenje pregorelog stajskog, fosfornog i kalijumovog đubriva na isti način i u istim količinama izvršiti kao pri sadnji ostalih voćaka.