Sadnja Jagode - Jagode se mogu saditi u čistoj kulturi ili kao među kultura u mladim voćnjacima. Ako se gaji kao među kultura, jagoda ne daje tako visoke prinose i ima niz nedostataka jer je otežana obrada zemljišta, zaštita i berba plodova. Zato, da bi smo dobili maksimalne prinose neophodno je podizati jagodu kao čistu kulturu i to kao jednogodišnje i višegodišnje zasade. Jednogodišnji zasadi su bolji od višegodišnjih, jer se dobija veći prinos po jedinici površine, plodovi ranije sazrevaju, krupniji su, pa se samim tim postiže veća cena na tržištu i što omogućuje i lakšu borbu protiv patogena. U našim uslovima jagoda se može gajiti i kao višegogodišnja kultura na jednom mestu i to najviše četri godine. Ovakav vid gajenja jagode iziskuje veću izloženost jagode napadu patogena pogotovo virusa.

PRIPREMA ZEMLJIŠTA I SADNJA JAGODE

Sadnja Jagode zahteva da, ako je zemljište zakorovljeno višegodišnjim korovskim biljkama, se prvo uništiti višegodišnje korove pa tek onda pristupiti sadnji. Najefikasniji način uništavanja korova je unakrsno oranje na dubini od 10cm, a zatim tretiranje zemljišta herbicidom na bazi glifosata. Pre podizanja zasada neophodno je uraditi agro-pedološku analizu zemljišta kako bi se na osnovu nje donela preporuka za meliorativno đubrenje. Nakon primene herbicida neophodno je da se ispoštuje karenca od 15-20 dana i nakon toga se može pristupiti meliorativnim merama za podizanje jagodnjaka. Pre oranja se preporučuje rasturanje zgorelog stajnjaka 20-40 t po hektaru i propisana norma mineralanog đubriva na osnovu agro-pedološke analize zemljišta.

U ovoj fazi zajedno sa primenom stajnaka i mineralnih đubriva, preporučuje se i upotreba mikrobiološkog đubriva – UNIKER sa 5 l/ha na 300 l vode. Ovako pripremljeno zemljište zaorati na dubini od 25-30cm. Ovom prilikom uz primenu UNIKERA doći će do znatno bržeg razlaganja stajnjaka, popravke strukture zemljišta, znatnog poboljšanja mikroflore zemljišta a samim tim i bolje dostupnosti i apsorcije hraniva od strane mladih biljaka. Ovo je neophodno zato što jagoda ima plitak korenov sistem, te za svoju ishranu koristi plitak sloj zemljišta. Zato je neophodno da se taj sloj zemljišta dovede i da se održava u stanje plodnosti.

VREME SADNJE JAGODE

S obzirom da je jagoda višegodišnja zeljasta, stalno rađajuća biljka, sadnja jagode se može vršiti tokom cele godine. U našem klimatu jagoda se najčešće sadi u julu, avgustu i u rano proleće i jesen.

IZBOR ŽIVIĆA ZA SADNJU

Za uspešno i rentabilno gajenje jagode, neophodno je da su živići potpuno zdravi i što bolje razvijeni. Najbolje je saditi jednogodišnje živiće iz matičnih zasada.

PRIPREMA ZA SADNJU

Oštećene i suve listove treba odstraniti kao i oštećene žile, takođe žile treba skratiti na 1/3 svoje dužine. Pre same sadnje jagode, preporučuje se primena SLAVOL VVL, koji sadrži auksine kao produkte metabolizma bakterija, a koji su takođe potpuno prirodnog porekla. Dejstvom auksina na korenov sistem jagode, doći će do znatno boljeg razvoja korenovog sistema biljke, njeno bolje ukorenjavanje, znatno veći prijem živića, bolju absorpciju hraniva i pripremu mladih biljaka za naredne fenofaze razvoja i njihovu bolju otpornost na predstojeće stresne situacije izazvane nepovoljnim klimatskim faktorima.

Živiće pre sadnje potopite u 2 % rastvor SLAVOL VVL, u njemu živići odstoje 24h i nakon toga se pristupa sadnji. Ovom prilikom svako sadno mesto se zalije sa 500ml tečnosti u kom su živići bili potopljeni.

Izvor: agrounik.rs