Srpska Poljoprivreda - Etnolozi i drugi strucnjaci koji su se ikada bavili srpskim selom saglasni su u jednom: da je seljaštvo vrlo nepoverljivo prema svima pa i prema autoritetima, o cemu podatke nalazimo kod Vuka St. Karadžica, Sime Trojanovica, Veselina Cajkanovica, Tihomira Ostojica, Vladimira Dvornikovica pa do današnjih sociologa.

Medutim, ta nepoverljivost je vrlo komplikovana: s jedne strane seljak je ponizno stajao, klecao ili puzio pred državom, njenim institucijama i uopšte mocnim ljudima, stranim ili domacim, jer je morao, iako mu na pamet nije padalo da ih posluša, osim pod pretnjom teške kazne. Na isti nacin, kao što bi poslušao sveštenika, sve uz ljubljenje u ruku, domacin bi možda iste noci, u najvecoj diskreciji, posetio lokalnu vracaru, da bi je pitao za savet i njene preporuke, za razliku od sveštenikovih, izvršio u potpunosti.

Što se tice posla, poljoprivrednici su drage volje slušali savete onih koji im nisu pretili kaznama niti im naredivali: starije clanove porodice i uspešne poljoprivrednike, dakle, prakticare, koji su recju, delom i dobrim rezultatima pokazali da ih vredi poslušati. Tako se radilo vekovima, ta praksa se ozbiljno ukorenila i promene su dolazile teško, a u pocetku i vrlo nerado. 

Blizak susret sa vilama i drugim alatkama

Srpska Poljoprivreda i Prvi agronomi koji su se pojavili u obrenovicevskoj Srbiji nisu se dobro proveli: prilikom prvih izlazaka na teren i prvih pokušaja da posavetuju poljoprivrednike doživeli su bliske susrete s vilama i drugim alatkama kojima su ih napali uvredeni seljaci, tako da su morali da traže pomoc žandarmerije. Sa današnjeg aspekta, ovakvi doživljaji deluju kao anegdota, ali, u ono doba, poljoprivrednici nisu dali da im "pamet soli" pismen, školovan covek.

U okruženju gde je 95 odsto ljudi bilo nepismeno svaki strucnjak bio je doživljavan kao stranac, "tudin" i samim tim sumnjiv da je nedobronameran i opasan. Opet je država morala da interveniše, uglavnom pretnjom kaznom. Vremenom i zahvaljujuci uspešnim intervencijama strucnih ljudi, poverenje poljoprivrednika je osvojeno tako da su navikli na veterinara, agronoma ili inženjera poljoprivrede.

Danas, iako i dalje nepoverljivi, poljoprivrednici su spremni da prihvate dobar savet. Prate medije, internet, društvene mreže i vrlo su dobro obavešteni o kretanjima na tržištu. Strucnjaka visoko cene i spremni su da plate znanje - imucniji cak zapošljavaju agronome i inženjere poljoprivrede. Veterinara gledaju maltene kao heroja narocito kad se krava srecno oteli i tele stane na noge. Savet starijih i iskusnijih mnogi prihvataju i rado citiraju, a prakticare - na primer, one koji umeju da orežu voce - angažuju i za sledecu sezonu. 

Ljubav za ljubav - sir za pare

Srpska Poljoprivreda - Poverenje poljoprivrednika u politicke licnosti takode je dvoznacno. U razgovoru, prosecan stanovnik sela može da izražava oduševljenje politicarem i njegovom kampanjom, narocito ako politicar govori dovoljno glasno prilikom javnih nastupa, otvoreno kritikuje protivnika, ne preza od slikovitih i oštrih reci ("ala im je rek’o! Neka im je rek'o!") - a onda to isto stanovništvo listom glasa za sasvim drugu osobu ili opciju.

Imucni poljoprivrednici ne izražavaju se suviše o svojim politickim simpatijama ili antipatijama, a kad izbori produ, uvek su na strani vlasti, jer od nje ocekuju bolji tretman nego što im je pružila bivša garnitura. Otkupljivacima poljoprivrednici veruju kad vide svoj novac, isplacen za predate proizvode, a državi i njenim institucijama - kad dobiju subvenciju. Ili, ni onda - za svaki slucaj. Autoritet je autoritet, ali na kraju, poljoprivrednikova radost u kritikovanju svega postojeceg je neprocenjiva.  

Izvor: agroklub.rs